Prva menstruacija- koja se medicinski označava kao menarha, uobičajeno se pojavuljuje oko 12. godine života, na našem području. Jedan od uslova da se menarha pojavi jeste dostizanje određenje telesne mase, koja mora biti veća od oko 48 kg.
Ukoliko pubertet ne počne do 14. godine (razvoj dojki i razvoj maljavosti u pazuhu i u predelu spoljašnjih genitalija) potrebno je da se devojčica u pratnji jednog od roditelja obrati lekaru. Ukoliko je razvoj puberteta počeo, može se sačekati do 16. godine.
U toku prve dve godine posle menarhe uobičajeno je da menstruacije ponekada kasne ili dolaze ranije i da redovne ovulacije nisu uspostavljene. Većina zdravih adolescentkinja uspostavi redovne menstraucije posle dve godine – oko 75% i skoro sve posle 4-5 godina – 98%.
U toku prve 2-3 godine posle menarhe, treba se hitno javiti ginekologu ukoliko je period između krvarenja kraći od 21 dan ili ukoliko menstruacija traje duže od 7 dana, jer se ovakva krvarenja mogu pretvoriti u vrlo ozbiljna i dovesti do teške anemije i iskrvarenja.
Ukoliko ciklusi ostanu neuredni i posle nekoliko godina od prve menstraucije, potrebno je uraditi endokrinološko ispitivanje i utvrditi razlog. Terapija, ukoliko je potrebna, uvodi se uvek, posle završenog određivanja hormona i postavljanja dijagnoze.
Neke žene nemaju 12-13 menstruacija godišnje, već imaju manje od 8. Za njih kažemo da su periodi između ciklusa produženi ili da, prema medicinskoj terminologiji, imaju oligomenoreju.
Većina ovih žena ima problem akni i posle završenog puberteta ili pojačanog rasta dlaka na mestima na kojima se one kod žena uobičajeno ne javljaju: nausnica, podbradak, između dojki, oko bradavica, na leđima i po centralnoj liniji trbuha, između pupka i stidnog predela.
Ovakva klinička slika najčešće ukazuje na sindrom policističnih jajnika, a ultrazvučni pregled i endokrinološko ispitivanje će omogućiti da se dijagnoza postavi.
O sindromu govorimo ukoliko se poremećaj ispoljava na više različitih načina:
Neke žene imaju nešto ređe, ali prisutne menstruacije, nešto ređe ali prisutne ovulacije i relativno uravnotežene koncentracije hormona. Kod ovakvih pacijenata je ponekad dovoljan nadzor i reagovanje ukoliko se stanje pogorša, a to se obično dešava ako se poveća telesna masa, u periodima intenzivnog stresa ili promene klime i životne sredine.
Kod nekih pacijenata dugi periodi izostanka menstruacija oslikavaju neravnotežu hormona jajnika što može dovesti do smanjivanja materice ili posle dužeg vremenskog perioda do promena na materičnoj sluznici i dugotrajnih krvarenja.
Kod oko 40% žena sa normalnom telesnom masom i oko 70% gojaznih žena obolelih od sindroma policističnih jajnika prisutan je poremećaj metabolizma šećera, odnosno potreba da izluče veću količinu insulina da bi se metabolisao šećer prisutan u krvi i uneo u ćelije. Poremećaj se dijagnostikuje testom opterećenja koji se izvodi na specifičan način i govori o rizicima pacijenta da kasnije u životu oboli od šećerne bolesti.
Žene obolele od sindroma policističnih jajnika, posebno gojazne, one koje imaju povišen pritisak i one koje imaju poremećen metabolizam šećera, imaju povećani rizik od oboljenja srca i krvnih sudova i zahtevaju stalan lekarski nadzor.
Ukoliko se menstruacija ne javlja više od 6 meseci kod žene koja je prethodno imala menstruacije, govorimo o izostanku menstruacije (amenoreja prema medicinskoj terminologiji).
Postoji nekoliko uzroka ovakvog poremećaja:
Detaljna analiza hormona iz krvi i ultrazvučni i ginekološki pregled omogućuju da se postavi dijagnoza svake od ove bolesti i da se prema tome uključi određena terapija.
U ovom periodu lučenje hormona koji učestvuju u funkciji jajnika više nije tako pravilno i dolazi do izostanka menstruacija, izostanka ovulacija, hormonske neravnoteže koja ponekad ima za posledicu dugotrajna krvarenja i pojave cista na jajnicima. U ovom periodu je mogućnost za trudnoću smanjena ali jos uvek postoji pa je potrebna kontracepcija specifična za ovu dob života. Nadzor ginekologa pomaže ženi da izabere odgovarajući vid kontracepcije, prevenciju i dijagnostiku krvarenja ukoliko se pojave i kontrolu funkcije jajnika jer ciste najčešće same od sebe nestanu.
Menopauza označava gašenje funkcije jajnika, što je praćeno određenim tegobama zbog nedostatka estrogena iz jajnika. Najčešći problem su topli talasi koji kod nekih žena mogu biti nepodnošljivi i veoma česti, a zatim suvoća vagine, bolni odnosi, češće urinarne infekcije i smanjenje gustine kostiju koje u ozbiljnijim slučajevima može dovsti do preloma.
Nadoknada hormona- estrogena, može olakšati ove tegobe i poboljšati kvalitet života žene, a procena koristi i rizika terapije vrši se posebno za svaku ženu.
Odluka se donosi na osnovu analiza i pregleda koji se po određenom protokolu obavljaju i govore o tome šta je terapija izbora za svakog pacijenta i da li ona za pojedinačnog pacijenta nosi korist ili rizik.
Tridesetogodišnje iskustvo u rešavanju problema neplodnosti i najviši nivo opremljenosti garantuju svakom pacijentu nesvakidašnju pažnju i jedinstveno iskustvo.
Brzi linkovi
Adresa
Bulevar Zorana Đinđića 45 i
11070 Beograd
Radno vreme
ponedeljak - petak 08:00 - 20:00
subota i nedelja - po potrebi
Kliknite za poziv