Kao što je slučaj kod ženskog infertiliteta i muški infertilitet je multifaktorijalan. U 30-50% slučajeva steriliteta javljaju se nepravilnosti u produkciji ili funkciji spermatozoida.
Hormonski poremećaji, bolest, trauma, opstrukcija reproduktivnih kanala i seksualna disfunkcija mogu privremeno ili trajno uticati na kvalitet spermograma i sprečiti začeće.
Muški infertilitet se može uspešno tretirati u više od polovine svih slučajeva terapijom lekovima, operacijama, a asistiranom reprodukcijom (metodom mikrofertilizacije- ICSI) problem muškog infertiliteta je sasvim rešiv, osim u slučajevima potpunog odsustva produkcije spermatozoida.
Optimalno vreme seksualnih odnosa je sredina menstrualnog ciklusa, a najefikasnija učestalost odnosa u tom periodu je na 48 sati, zbog činjenice da preživljavanje spermatozoida u normalnom cervikalnom mukusu i unutar cervikalnih kripti iznosi približno 2 dana. Ova učestalost osigurava pokretne spermatozoide u periodu od 24 časa, u toku koga jajna ćelija može da bude oplođena.
Traženje uzroka infertiliteta obično počinje sa muškarcem iz razloga što su pregledi i testiranja muškarca manje komplikovani. Veoma je važna tačna dijagnoza.
Detaljan pregled i uzimanje medicinske i hirurške istorije su neophodni iz razloga što hronične bolesti, povreda karlice, dečje bolesti, operacije abdomena ili reproduktivnih organa, upotreba droga i lekova, mogu uticati na fertilitet.
Pregledom se mogu utvrditi nepravilnosti muških reproduktivnih organa (varikocela, odsustvo vas deferensa, tumor), hormonski poremećaji (slabije razvijeni reproduktivni organi, uvećano tkivo grudi), ili manjak testosterona.
Uslovi koji uzrokuju muški infertilitet mogu biti prisutni pri rođenju (kongenitalni) ili se mogu naknadno razviti (stečeni).
Neki agensi spoljašnje sredine mogu ometati normalnu produkciju spermatozoida: toksini okoline, neki lekovi (steroidi), izloženost povišenoj temperaturi, jonizujućem zračenju, teškim metalima, nekim organskim rastvorima i pesticidima. Kofein, nikotin, alkohol i droge takođe su toksični agensi.
Iako analiza kvaliteta semena nije test fertiliteta, pažljivo izvršena analiza je indikator statusa muškog reproduktivnog hormonskog ciklusa, spermatogeneze (produkcije spermatozoida) i potencije reproduktivnog trakta. Nalaz spermograma varira vremenom kod različitih uzoraka istog muškarca. Ovo je slučaj i kod fertilnih i kod infertilnih muškaraca. Varijacije su u broju, pokretljivosti i morfologiji spermatozoida. Iz ovog razloga neophodno je uraditi dva do tri spermograma u razmaku od nekoliko nedelja.
Pošto sve faze razvoja spermatozoida ukupno traju oko 74 dana (preko dva meseca), bolest koja je bila prisutna tokom prve faze formiranja spermatozoida, može ugroziti zrele spermatozoide, bez obzira na čovekovo zdravlje u vreme rađenja spermograma.
Ejakulat se čuva na sobnoj temperaturi. Neposredno nakon ejakulacije seme se nalazi u polutečnom stanju. U prvih 10-30 minuta od ejakulacije seme pod uticajem enzima prostate (proteaze i amilaze) prelazi u tečno stanje, pri čemu se spermatozoidi oslobađaju i distribuišu kroz uzorak. Ova prirodna promena u konzistenciji semena naziva se likvefakcija i kompletna je u toku 60 minuta. Kada je likvefakcija završena, uzorak se ispituje pod mikroskopom.
Svetska Zdravstvena Organizacija (World Health Organization- WHO) usvojila je 2010. sledeće vrednosti za uredan nalaz spermograma:
Ukupan volumen ejakulata > 1, 5 ml
Koncentracija spermatozoida ≥ 15 miliona/ml
Ukupan broj spermatozoida ≥ 39 miliona/ejakulatu
Ukupna pokretljivost (progresivna i neprogesivna) ≥ 40%
Procenat progresivno pokretnih spermatozoida ≥ 32%
Morfologija: ≥ 4% normalnih formi
Vitalnost ≥ 58% živih spermatozoida
Leukociti ≤ 1 milion/ml
pH > 7,2
Normalan volumen ejakulata je 1,5-6ml. Volumen manji od 1,5 ml se može pojaviti usled retrogradne ejakulacije, delimične opstrukcije ejakulatornih kanala ili oštećenja prostate. Volumen znatno veći od 6 ml najčešći je zbog dugog perioda apstinencije.
Najoptimalnija dužina apstinencije je 3-5 dana. Kraća može negativno uticati na volumen i broj spermatozoida, a duža može umanjiti njihovu pokretljivost.
Prisustvo više od 1 milion leukocita u mililitru semena može ukazivati na infekciju, što takođe doprinosi infertilitetu.
Pokretljivost spermatozoida zavisi od godina, zdravlja, dužine apstinencije, izloženosti visokoj temperaturi ili toksinima. Razlikujemo pokretne (rapidno i progresivno pokretni), pokretne u mestu (neprogresivno pokretni) i nepokretne spermatozoide.
Analiza spermograma:
Normozoospermia – koncentracija spermatozoida, procenat progresivno pokretnih, i procenat normalnih formi je iznad donjih referentnih vrednosti
Oligozoospermia – koncentracija spermatozoida je manja od referentne vrednosti (<15mil/ml)
Asthenozoospermia – progresivna pokretljivost spermatozoida je manja od referentne vrednosti (32%)
Teratozoospermia – procenat normalnih formi spermatozoida je manji od referentne vrednosti (<4%)
Azoospermija – odsustvo spermatozoida u ejakulatu
Dodatni testovi u okviru spermograma, koji mogu da nam ukažu na upalu ili oboljenje prostate, epididimisa ili seminalnih vezikula, podrazumevaju merenje zinka i kisele fosfataze (prostata), alfa glukozidaze (epididimis) i fruktoze (šećer porekom iz seminalnih vezikula).
Kod pacijenata sa neobjašnjivim infertilitetom i kod pacijentata sa smanjenom pokretljivošću spermatozoida, radi se imunološko ispitivanje koje podrazumeva testove na prisustvo antispermatozoidnih antitela (imunovezujući test i MAR test-mešana antiglobulinska reakcija).
Organizam u mladosti „uči“ da prepozna svoja tkivna antitela i imunološki ne reaguje na njih (imunološka tolerancija). Zreli spermatozoidi se stvaraju relativno kasno u životu muškarca (u pubertetu), pa kod nekih ovi mehanizmi mogu zakazati, i spermatozoidi mogu biti prepoznati kao strana tela u organizmu od strane imunog sistema muškarca. Kao rezultat počinju da se stvaraju antitela na sopstvene spermatozoide (npr. zbog učestale infekcije epididimisa i prostate, povreda testisa i sl.). Antitela se luče u tečnost prostate i seminalnih vezikula u slučajevima kada se naruši prirodna barijera (usled infekcije, traume, vazektomije, varikocele i sl.) koja u normalnim uslovima štiti spermatozoide od imunoglobulina krvi. Ovo ne mora uvek da dovede do infertiliteta, ali može doći do smanjene mogućnosti začeća zbog pojave aglutinacije (slepljivanja) spermatozoida i nemogućnosti njihovog slobodnog kretanja ili vezivanja za receptore na površini jajne ćelije (normalan kontakt se ostvaruje receptorima na vrhu glave spermatozoida, a ako ih nema ili su prekriveni antitelima, izostaje interakcija polnih ćelija). Slepljivanje spermatozoida može biti tipa glava-glava, glava-rep, rep-rep i ukazuje na prisustvo spermatozoidnih antitela u semenu. Takođe, postoje i aloantitela na spermatozoide – nalaze se pretežno u krvotoku žene imunizovane antitelima spermatozoida. Antitela se mogu detektovati u serumu i seminalnoj plazmi.
Ako nivo antitela prevazilazi 80%, zajedno sa manjim brojem, pokretljivošću ili lošijom morfologijom spermatozoida, indikacija je za ICSI proceduru.
Pored spermograma, u detekciji uzroka muškog infertiliteta rade se:
– bakteriološki testovi na prisustvo hlamidije, mikoplazme i ureaplazme
– hormonske analize (FSH, LH, prolaktin, testosteron, inhibin)
– genetske analize (u indikovanim slučajevima) – kada je broj spermatozoida manji od 5 mil/ml, kod azoospermije, u cilju ispitivanja abnormalnosti u broju hromozoma, kod ispitivanja poremećaja strukture Y hromozoma.
Obrada ejakulata
Cilj obrade semena je izdvajanje morfološki normalnih, progresivno pokretnih spermatozoida od abnormalnih i nepokretnih spermatozoida, leukocita, epitelnih ćelija i masnih kiselina (prostaglandina) u semenu, koji mogu ometati njihovu pokretljivost. Ovim se takođe koncentriše seme, što povećava šansu za začećem. Postupak obrade je identičan za IUI, IVF i ICSI.
U slučaju azoospermije odn. odsustva spermatozoida u ejakulatu, postoji mogućnost dobijanja spermatozoida hirurškim putem. Ovako dobijeni spermatozoidi mogu se koristiti samo za ICSI metodu u okviru VTO postupka.
PESA–(eng. percutaneous epididymal sperm aspiration)– aspiracija spermatozoida iz epididimisa
TESA–(eng . testicular sperm aspiration)- aspiracija spermatozoida iz testisa
TESE–(eng. testicular sperm extraction)– ekstrakcija spermatozoida iz testisa, odn. hirurška biopsija testisa
Krioprezervacija (zamrzavanje) ejakulata se savetuje u sledećim okolnostima: usled opadanja kvaliteta semena, pre planirane hemoterapije, u postupcima hirurškog dobijanja spermatozoida (PESA/TESA/TESE), ukoliko partner nije prisutan u vreme aspiracije folikula, u situacijama kada postoji psihička blokada davanja ejakulata „na zahtev” u trenutku rađenja VTO postupka.
Zamrzavanje se vrši u strogo kontrolisanim uslovima, a zamrznuti spermatozoidi se čuvaju u cryo-tubama/cryo-slamčicama u tečnom azotu na -196°C.
Tridesetogodišnje iskustvo u rešavanju problema neplodnosti i najviši nivo opremljenosti garantuju svakom pacijentu nesvakidašnju pažnju i jedinstveno iskustvo.
Bulevar Zorana Đinđića 45 i
11070 Beograd
ponedeljak - petak 08:00 - 20:00
subota i nedelja - po potrebi