5.4. Endokrine bolesti u trudnoći

Najčešća endokrinološka bolest u trudnoći je dijabetes. Kod 10% žena dijabetes je postojao i pre trudnoće, a kod 90% žena dijabetes se po prvi put pojavi u toku same trudnoće.

Ukoliko dijabetes postoji pre trudnoće, postignuta regulacija šećera u krvi mora biti idealna u vreme začeća, te se preporučuje da ovakve trudnoće budu planirane. Ukoliko regulacija šećera nije idealna u toku prva tri meseca, kada se dešava formiranje tkiva, organa i sistema ploda, metabolička sredina u kojoj se plod razvija je izmenjena i stoga je procenat kongenitalnih anomalija kod ovakve novorodjenčadi povećan.

Kod najvećeg broja žena dijabetes se po prvi put javlja u samoj trudnoći, uvek u drugoj polovini. Period formoiranja organa i sistema (organogeneza) dešava se, prema tome, u normalnom metaboličkom okruženju i ovakva novorodjenčad nisu pod povećanim rizikom za razvoj kongenitalnih anomalija.
Dijabetes se razvija u periodu 27- 30 nedelje gestacije obično, jer tada hormoni posteljice menjaju metabolizam majke da bi se obezbedila potrebna količina šećera- glikoze iz krvi majke za energetske potrebe ploda. Promenjen metabolizam majke zahteva lučenje povećane količine sopstvenog insulina iz pankreasa. Ukoliko majka ima mogućnosti da lučenje insulina poveća, neće dobiti dijabetes. Ukoliko se rezervni kapacieteti pankreasa ograničeni, majka će razviti gestacijski dijabetes. Takodje, kasnije u životu, u situacijama koje zahtevaju porast lučenja insulina, kao što su gojaznost i stres, ovakve žene su pod rizikom da razviju dijabetes. Takodje, posle 40. godine, kada lučenje hormona opada, nedostatak rezervnih kapacijeteta za lučenje insulina kod ovakvih žena može dovesti do razvoja dijabetesa, što znači da žene koje su imale dijabetes u trudnoći treba da kontrolišu koncentraciju šećera u krvi jednom godnišnje posle 40. godine života.

Kada se dijagnostikuje gestacijski dijabetes, odredjena restriktivna dijeta može regulisati metabolizam. Ukoliko ovo nije dovoljno, privremeno se, samo u trudnoći, uključuje terapija insulinom. Idealna regulacija šećera bitna je da rast ploda ne bi bio prekomeran i doveo do poremećaja u toku porodjaja. Trudnoće žena obolelih od dijabetesa zahtevaju intenzivan zdravestveni nadzor majke i ploda

Obolenja štitaste žlezde majke

Plod ne luči hormone štitaste žlezde do 12. nedelje gestacije i potrebe embriona za hormonima štitaste žlezde zadovoljavaju tiroidni hormoni majke.
U prva tri meseca trudnoće smanjenje vrednsti tiroidnih hormona majke može narušiti formiranje nervnog sistema ploda, koji je veoma osetljiv na hormone štitaste žlezde i veoma zavistan od njih, a takodje je i koeficijent intiligencije ovakve dece manji nego dece majki koje su u prva tri meseca imale normalane vrednosti tiroksina u krvi.
U toku prva tri meseca, povećane vrednosti tiroidnih hormona majke menjaju metaboličku sredinu u kojoj se plod razvija i u kojoj se desava organogeneza. Smatra se da je ovo jedan od uzroka učestalosti kongenitalnih anomalija i spontanih pobačaja veća u ovakvim trudnoćama.
Posle potpunog formiranja posteljice, odnosno posla 15. nedelje trudnoće, tiroidni hormoni majke više ne prolaze posteljicu i plod se snabdeva tiroidnim hormonima koje sintetiše njegova sopstvena žlezda. Medjitim, obolenja štitaste žlezde majke mogu na drugi način uticati na funkciju štitaste žlezde ploda. Najčešće je bolest štitaste žlezde majke u reproduktivnim godinama izazvana antitetlima na sopstveno tkivo štitaste žlezde. Anteteila majke prolaze posteljicu i od 24. nedelje gestacije (trudnoće) mogu izmeniti funkciju štitaste žlezde ploda. Hipotireoza ili hipertireoza ploda koja na ovj način nastaje prolaznog je karaktera i gubi se  3-4 nedelje posle porodjaja. Takodje, lekovi koje majka uzima da bi regulisala hipertireozu - propiltiouracil (u trudnoći se ne daju drugi lekovi koji se koriste za lečenje hipertireoze), takodje prolazi posteljicu i može smanjiti funkciju štitaste žlezde deteta. Stoga je neophodan intenzivan nadzor ovakvih trudnoća, koji omogućava radjanje zdrave novorodjenčadi koja imaju maksimalne mogućnosti za genetski potencijal koji nose.

Koingenitalna hiperplazija nadbubrežne žlezde

Najčešća forma bolesti na našem području je kongenitalna hiperplazija nadbubrega sa kasnim početkom. Bolest se ispoljava na sličan način kao i sindrom policističnih jajnika: neurednim menstruacijama, pojačanom maljavošću i aknama. Postoji najmanje 3 razloga zbog kojih je važno da se postavi prava dijagnoza:
bolest se leči na drugačiji način i terapija je dugotrajna;
u trudnoći je potrebna posebna dijagnostika i terapija;
u momentima stresa (u koje spadaju i operacija i porodjaj) neophodna je odgovarajuća nadoknada hormona.
S obzirom da se bolest nasledjuje, potrebno je genetsko savetovanje u ranom periodu trudnoće ili pre nego sto se trudnoća planira (ukoliko je majka obolela odrediti da li je otac nosilac promenjenog gena). Obično se u 12. nedelji trudnoće takvih majki odredi pol ploda.  Ukoliko je pol ženski,  muški hormoni i majke i ploda se moraju održavati u opsegu normalnog odgovarajućom terapijom, da bi se izbegla maskulinizacija spoljašnjih genitalija takvih devojčica (izgled spoljašnjih genitalija devojčice koji naginje ka muškom polu).

INTERMEDICUS BIS U SLICI ...

Pic VIDEO GALERIJA
Pogledajte našu video prezentaciju. Pogledaj >>>

PicNAŠA OPREMA I KLINIKA
Najmodernija medicinska oprema ... Pogledaj galeriju >>>

PicINTERMEDICUS BIS NA MAPI
Nalazimo se na Novom Beogradu, ul. Zorana Đinđića 45i. Pogledaj >>>

Keywords: intermedicus bis, lecenje steriliteta kod zena, lecenje steriliteta kod muskaraca, lecenje neplodnosti, ginekoloske ordinacije beograd, vodjenje trudnoce, vantelesna oplodnja beograd, visoko rizicna trudnoca, amniocenteza, kordocenteza, biopsija cupica, punkcija ciste, ultrazvuk 4D, color dopler, genetski poremecaji ploda, uklanjanje kondiloma, hormonski poremecaji