5.1. Izostanak menstruacije, krvarenja iz materice i neplodnost prouzrokovana hormonskim poremećajem

Kada je uobičajeno vreme za pojavu prve menstraucije u životu i koliko čekati do obraćanja ginekologu?

Prva menstruacija- koja se medicinski označava kao menarha, uobičajeno se pojavuljuje oko 12. godine života, na našem području. Jedan od uslova da se menarha pojavi jeste dostizanje odredjenje telesne mase, koja mora biti veća od oko 48 kg.

Koliko čekati da se prva menstruacija pojavi i kada se obratiti ginekologu?

Ukoliko pubertet ne počne do 14. godine (razvoj dojki i razvoj maljavosti u pazuhu i u predelu spoljašnjih genitalija) potrebno je da se devojčica u pratnji jednog od  roditelja  obrati lekaru. Ukoliko je razvoj puberteta počeo, može se sačekati do 16. godine.

Da li je normalno da menstraucije budu neuredne u toku prvih nekoliko ginekoloških godina i koliko čekati da ciklusi postanu uredni?

U toku prve dve godine posle menarhe uobičajeno je da menstruacije ponekada kasne ili dolaze ranije i da redovne ovulacije nisu uspostavljene. Većina zdravih adolescentkinja uspostavi redovne menstraucije posle dve godine - oko 75% i skoro sve posle 4-5 godina - 98%.
U toku prve 2-3 godine posle menarhe, treba se hitno javiti ginekologu ukoliko je period izmedju krvarenja kraći od 21 dan ili ukoliko menstruacija traje duže od 7 dana, jer se ovakva krvarenja mogu pretvoriti u vrlo ozbiljna i dovesti do teške anemije i iskrvarenja. 

Šta raditi ako ciklusi ostanu neuredni i posle 3-4 godine od prve menstraucije i koji sve tipovi poremećaja ciklusa postoje kod žena u reproduktivnom periodu, izmedju 18. i 40. godine života?

Ukoliko ciklusi ostanu neuredni i posle nekoliko godina od prve menstraucije, potrebno je uraditi endokrinološko ispitivanje i utvrditi razlog. Terapija, ukoliko je potrebna, uvodi se uvek, posle zavrsenog odredjivanja hormona i postavljanja dijagnoze.

Tipovi poremećaja menstraucije u reproduktivnom dobu života i na koje obolenje ukazuju

Produženi periodi izmedju menstruacija- kašnjenje menstruacija
Neke žene nemaju 12-13 menstruacija godišnje, već imaju manje od 8. Za njih kažemo da su periodi izmedju ciklusa produženi ili da, prema medicinskoj terminologiji,  imaju oligomenoreju.
Većina ovih žena ima problem akni i posle završenog puberteta ili pojačanog rasta dlaka na mestima na kojima se one kod žena uobičajeno ne javljaju: nausnica, podbradak, izmedju dojki, oko bradavica, na ledjima i  po centralnoj liniji trbuha, izmedju pupka i stidnog predela.
Ovakva klnička slika najčešće ukazuje na sindrom policističnih jajnika, a ultrazvucni pregled i endokrinološko ispitivanje će omogućiti da se dijagnoza postavi.

Zbog čega govorimo o sindromu policističnih jajnika a ne o bolesti?

O sindromu govorimo ukoliko se poremećaj ispoljava na više različitih načina:
neke žene obolele od sindroma policističnih jajnika nemaju izostanke menstruacija,
neke imaju veoma dugačke periode izmedju menstruacija, koji mogu iznositi i više godina ako se ne leče;
kod nekih pacijenata veoma su povišene vrednosti muških hormona iz jajnika,
kod nekih su ti hormoni na gornjoj granici normalnih vrednosti,
neke pacijentkinje imaju promenjene metaboličke parametre, neke ne,
neke pacijentkinje imaju veoma povećan jajnik, kod nekih je jajnik skoro normalnog volumena.
Zbog toga je važno odrediti kakav je poremećaj kod svake pacijentkinje ponaosob jer od toga zavisi i lečenje.

Kakve posledice po zdravlje  ima sindrom policističnih jajnika?

Neke žene imaju nešto redje, ali prisutne menstruacije, nešto redje ali prisutne ovulacije i relativno uravnotežene koncentracije hormona. Kod ovakvih pacijenata je ponekad dovoljan nadzor i reagovanje ukoliko se stanje pogorša, a to se obično dešava ako se poveća telesna masa, u periodima intenzivnog stresa ili promene klime i životne sredine.

Kod nekih pacijenata dugi perioodi izostanka menstruacija oslikavaju neravnotežu hormona jajnika što može dovesti do smanjivanja materice ili posle dužeg vremenskog perioda do  promena na materičnoj sluznici i dugotrajnih krvarenja.

Kod oko 40% žena sa normalnom telesnom masom i oko 70% gojaznih žena oboleleih od siundroma policističnih jajnika prisutan je poremećaj metabolizma šećera, odnosno potreba da izluče veću količinu insulina da bi se metabolisao šećer prisutan u krvi i uneo u ćelije. Poremećaj se dijagnostikuje testom opterećenja koji se izvodi na specifičan način i govori o rizicima pacijenta da kasnije u životu oboli od šećerne bolesti.

Žene obolele od sindroma policističnih jajnika, posebno gojazne, one koje imaju povišen pritisak i one koje imaju poremećen metabolizam šećera, imaju povećani rizik od obolenja srca i krvnih sudova i zahtevaju stalan lekarski nadzor.

Kada govorimo o izostanku menstraucije i šta ga može prouzrokovati?

Ukoliko se menstraucija ne javlja više od 6 meseci kod žene koja je prethodno imala menstruacije, govorimo o izostanku menstraucije (amenoreja prema medicinskoj terminologiji).

Postoji nekoliko uzroka ovakvog poremećaja
1. smanjeno lučenje hormona hipofize koji stimulišu jajnik
2. sindrom policistilčnih jajnika
3. povećano lučenje prolaktina
4. smanjena funkcija jajnika
5. priraslice izmedju zidova materice
6. poremećena funkcija drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem

Detaljna analiza hormona iz krvi i ultrazvučni i ginekološki pregled omogućuju da se postavi dijagnoza svake od ove bolesti i da se prema tome uključi odredjena terapija

Kakvi su problemi perioda postupnog gašenja funkcije jajnika ili perimenopauze?

U ovom periodu lulčenje hormona koji učestvuju u funkciji jajnika više nije tako pravilno i dolazi do izostanka menstraucija, izostanka ovulacija, hormonske neravnoteže koja ponekada ima za posledicu dugotrajna krvarenja i pojave cista na jajnicima. U ovom periodu je mogućnost za trudnoću smanjena ali jos uvek postoji pa je potrebna kontracepcija specifična za ovu dob života. Nadzor ginekologa pomaže ženi da izabere odgovarajući vid kontracepcije, prevenciju i dijagnostiku krvarenja ukoliko se pojave i kontrlu funkcije jajnika jer ciste najčešće same od sebe nestanu

Menopauza i nadoknada hormona- da ili ne?

Menopauza označava gašenje funkcije jajnika, što je praćeno odredjenim tegobama zbog nedostatka estrogena iz jajnika.
Najčešći problem su topli talasi koji kod nekih žena mogu biti nepodnošljivi i veoma česti, a zatim suvoća vagine, bolni odnosi, češće urinarne infekcije i smanjenje gustine kostiju koje u ozbiljnijim slučajevima može dovsti do preloma. Nadoknada hormona- estrogena, može olakšati ove tegobe i poboljšati kvalitet života žene ,a procena koristi i rizika terapije vrši se posebno za svaku ženu. Odluka se donosi na osnovu analiza i pregleda koji se po odredjenom protokolu obavljaju i govore o tome šta je terapija izbora za svakog pacijenta i da li ona za pojedinačnog pacijenta nosi korist ili rizik.

INTERMEDICUS BIS U SLICI ...

Pic VIDEO GALERIJA
Pogledajte našu video prezentaciju. Pogledaj >>>

PicNAŠA OPREMA I KLINIKA
Najmodernija medicinska oprema ... Pogledaj galeriju >>>

PicINTERMEDICUS BIS NA MAPI
Nalazimo se na Novom Beogradu, ul. Zorana Đinđića 45i. Pogledaj >>>

Keywords: intermedicus bis, lecenje steriliteta kod zena, lecenje steriliteta kod muskaraca, lecenje neplodnosti, ginekoloske ordinacije beograd, vodjenje trudnoce, vantelesna oplodnja beograd, visoko rizicna trudnoca, amniocenteza, kordocenteza, biopsija cupica, punkcija ciste, ultrazvuk 4D, color dopler, genetski poremecaji ploda, uklanjanje kondiloma, hormonski poremecaji