1.2. Muški sterilitet

Kao što je slučaj kod ženskog infertiliteta i muški infertilitet je multifaktorijalan. U 30-50% slučajeva steriliteta javljaju se nepravilnosti u produkciji ili funkciji spermatozoida. Hormonski poremećaji, bolest, trauma, opstrukcija reproduktivnih kanala i seksualna disfunkcija mogu privremeno ili trajno uticati na kvalitet uzorka i sprečiti začeće. Muški infertilitet se može uspešno tretirati u više od polovine svih slučajeva terapijom lekovima, operacijama, a asistiranom reprodukcijom (metodom mikromanipulacije) problem muškog infertiliteta je sasvim rešiv, osim u slučajevima potpunog odsustva produkcije spermatozoida.  

Seksualne navike: optimalno vreme seksualnih odnosa je sredina menstrualnog ciklusa, a najefikasnija učestalost odnosa u tom periodu je na 48 sati, zbog činjenice da preživljavanje spermatozoida u normalnom cervikalnom mukusu i unutar cervikalnih kripti iznosi približno 2 dana. Ova učestalost osigurava pokretne spermatozoide u periodu od 24 časa, u toku koga jajna ćelija može da bude oplođena.      

Traženje uzroka infertiliteta obično počinje sa muškarcem jer su pregledi i testiranja muškarca manje komplikovani. Veoma je važna tačna dijagnoza. Detaljan pregled i uzimanje medicinske i hirurške istorije su potrebni jer hronične bolesti, povreda karlice, dečje bolesti, operacije abdomena ili reproduktivnih organa, upotreba droga i lekova, može uticati na fertilitet. Pregledom se mogu utvrditi nepravilnosti muških reproduktivnih organa (varikokela, odsustvo vas deferensa, tumor), hormonski poremećaji (slabije razvijeni reproduktivni organi, uvećano tkivo grudi), ili manjak testosterona. Uslovi koji uzrokuju muški infertilitet mogu biti prisutni pri rođenju (kongenitalni) ili se mogu naknadno razviti (stečeni).

Uzroci infertiliteta:    

  • - defekt ili opstrukcija u reproduktivnom sistemu (kriptorhizam, anorhizam...),
  • - bolest (cistična fibroza, anemija srpastih ćelija, seksualno prenosive bolesti...),
  • - hormonska disfunkcija,
  • - infekcija (prostatitis, epididimitis, orhitis...),
  • - povreda (trauma testisa),
  • - lekovi (za visok krvni pritisak, artritis...),
  • - poremećaji metabolizma,
  • - retrogradna ejakulacija (stanje u kom seme ide nazad u bešiku tokom ejakulacije),
  • - sistemske bolesti (visoka temperatura, infekcije, bolesti bubrega...),
  • - karcinom testisa,
  • - varikokela (proširene vene unutar mošnica).

Neki agensi spoljašnje sredine mogu ometati normalnu produkciju spermatozoida: toksini okoline, neki lekovi (steroidi), izloženost povišenoj temperaturi, jonizujućem zračenju, teškim metalima, nekim organskim rastvorima i pesticidima. Kofein, nikotin, alkohol i droge takođe su toksični agensi.

Antispermatozoidna antitela

Organizam u mladosti „uči“ da prepozna svoja tkivna antitela i imunološki ne reaguje na njih (imunološka tolerancija). Zreli spermatozoidi se stvaraju relativno kasno u životu muškarca (u pubertetu), pa kod nekih ovi mehanizmi mogu zakazati i spermatozoidi mogu biti prepoznati kao strana tela u organizmu od strane imunog sistema muškarca. Kao rezultat počinju da se stvaraju antitela na sopstvene spermatozoide (npr. zbog učestale infekcije epididimisa i prostate, povreda testisa i sl.). Antitela se luče u tečnost prostate i seminalnih vezikula u slučajevima kada se naruši prirodna barijera (usled infekcije, traume, vazektomije, varikokele i sl.) koja u normalnim uslovima štiti spermatozoide od imunoglobulina krvi. Ovo ne mora uvek da dovede do infertiliteta, ali može doći do smanjene mogućnosti začeća zbog pojave aglutinacije (slepljivanja) spermatozoida i nemogućnosti njihovog slobodnog kretanja ili vezivanja za receptore na površini jajne ćelije (normalan kontakt se ostvaruje receptorima na vrhu glave spermatozoida, a ako ih nema ili su prekriveni antitelima, izostaje interakcija polnih ćelija). Slepljivanje spermatozoida može biti tipa glava-glava, glava-rep, rep-rep i ukazuje na prisustvo spermatozoidnih antitela u semenu. Takođe postoje i aloantitela na spermatozoide -  nalaze se pretežno u krvotoku žene imunizovane antitelima spermatozoida. 

Imunovezujući test - direktnim testom se dokazuju antitela na spermatozoide u ejakulatu, a indirektnim u folikularnoj tečnosti, cervikalnoj sluzi ili serumu. Osim što se ovom metodom može dokazati tip prisutnih antitela, moguće je odrediti i prostorni raspored antitela na površini spermatozoida. Ako su antitela prisutna pretežno na glavi spermatozoida, rezultat će biti slaba interakcija spermatozoida i jajne ćelije, što može biti glavni uzrok izostanka oplodnje nakon IVF. Ako se antitela nalaze pretežno na repu spermatozoida, doći će do znatne aglutinacije i slabe pokretljivosti spermatozoida. Ako nivo antitela prevazilazi 80%, zajedno sa manjim brojem, pokretljivošću ili lošijom morfologijom spermatozoida, indikacija je za ICSI proceduru.

Kriterijumi za normalan nalaz semena

Svetska Zdravstvena Organizacija usvojila je sledeće vrednosti za normalan nalaz semena:

ukupan volumen ejakulata                                                         >2ml

koncentracija spermatozoida                                                    ≥20 miliona/ml semena

ukupan broj spermatozoida                                                       ≥40 miliona/ejakulatu

morfologija oblika                                                                       ≥30% normalnog

pokretljivost                                                                                  ≥50% progresivno pokretnih, ili ≥25% rapidno progresivno pokretnih tokom 60 minuta od ejakulacije

vitalnost                                                                                        ≥75% živih

leukociti                                                                                        ≤1 milion/ml

Dalje analize (testovi za otkrivanje antitela):
imunovezujući test                                                                       <20% aglutinisanih spermatozoida

MAR test                                                                                      <10% aglutinisanih spermatozoida

Normalan volumen ejakulata je 2-6ml. Volumen  manji od 2ml može se pojaviti usled retrogradne ejakulacije, delimične opstrukcije ejakulatornih kanala ili oštećenja prostate. Volumen znatno veći od 2ml najčešći je zbog dugog perioda apstinencije. Najoptimalnija dužina apstinencije je 2-5 dana. Kraća može negativno uticati na volumen i broj spermatozoida, a duža može umanjiti njihovu pokretljivost.

Prisustvo više od 1 milion leukocita u mililitru semena može ukazivati na infekciju, što takođe doprinosi infertilitetu.
Pokretljivost spermatozoida zavisi od godina, zdravlja, dužine apstinencije, izloženosti visokoj temperaturi ili toksinima...

Progresivna pokretljivost spermatozoida predstavlja kvalitet njihovog kretanja izražen skalom:

0 – nepokretni
1 – slabo pokretni, kretanje bez progresivne pokretljivosti (u mestu)
2 – srednje pokretni, nepravilni pokreti sa sporom progresijom
3 – bolje pokretni, umerena brzina sa relativno pravolinijskim kretanjem
4 – progresivno pokretni i rapidno progresivno pokretni

Iako analiza semena nije test fertiliteta, pažljivo izvršena analiza je indikator statusa muškog reproduktivnog hormonskog ciklusa, spermatogeneze (produkcije spermatozoida) i potencije reproduktivnog trakta. Nalaz semena varira vremenom kod različitih uzoraka istog muškarca. Ovo je slučaj i kod fertilnih i kod infertilnih muškaraca. Varijacije su u broju, pokretljivosti i morfologiji spermatozoida. Zato se ispituje bar dva do tri uzorka u razmaku od nekoliko nedelja.            

Pošto sve faze razvoja spermatozoida ukupno traju oko 74 dana (preko dva meseca), bolest koja je bila prisutna tokom prve faze njihovog formiranja, može ugroziti zrele spermatozoide, bez obzira na čovekovo zdravlje u vreme davanja uzorka.

Uzorak se čuva na sobnoj temperaturi. Neposredno nakon ejakulacije seme se nalazi u polutečnom stanju. U prvih 10-30 minuta od ejakulacije seme pod uticajem enzima prostate (proteaze i amilaze) prelazi u tečno stanje, pri čemu se spermatozoidi oslobađaju i distribuišu kroz uzorak. Ova prirodna promena u konzistenciji semena naziva se likvefakcija i kompletna je u toku 60 minuta. Kada je likvefakcija završena, uzorak se ispituje pod mikroskopom ili se obrađuje postupkom isplivavanja spermatozoida (swim-up). Ovom procedurom se razdvajaju spermatozoidi od belih krvnih zrnaca i masnih kiselina (prostaglandina) u semenu, koji mogu ometati njihovu pokretljivost i izoluju najkvalitetniji spermatozoidi za oplodnju. Ovim se takođe koncentriše seme, što povećava šansu za začećem.

Rezultati nalaza semena:

Normozoospermia – normalan ejakulat

Oligozoospermia – koncentracija spermatozoida manja od referentne vrednosti

Asthenozoospermia – pokretljivost spermatozoida manja od  referentne vrednosti

Teratozoospermia – normalan oblik manji od referentne vrednosti

Azoospermija – nema prisutnih spermatozoida u semenu       

INTERMEDICUS BIS U SLICI ...

Pic VIDEO GALERIJA
Pogledajte našu video prezentaciju. Pogledaj >>>

PicNAŠA OPREMA I KLINIKA
Najmodernija medicinska oprema ... Pogledaj galeriju >>>

PicINTERMEDICUS BIS NA MAPI
Nalazimo se na Novom Beogradu, ul. Zorana Đinđića 45i. Pogledaj >>>

Rešavanje problema iz oblasti ženskog i muškog steriliteta, ginekološke endokrinologije, endokrinih bolesti u trudnoći i visoko rizičnih trudnoća, u prevenciji i lečenju ginekoloških oboljenja, prenatalnoj dijagnostici genetskih poremećaja ploda, ultrazvučnoj dijagnostici anomalija ploda.

Pic

Keywords: intermedicus bis, lecenje steriliteta kod zena, lecenje steriliteta kod muskaraca, lecenje neplodnosti, ginekoloske ordinacije beograd, vodjenje trudnoce, vantelesna oplodnja beograd, visoko rizicna trudnoca, amniocenteza, kordocenteza, biopsija cupica, punkcija ciste, ultrazvuk 4D, color dopler, genetski poremecaji ploda, uklanjanje kondiloma, hormonski poremecaji